Na Fakultetu za tehničke studije je u subotu 12. marta 2016. godine održano predavanje dr. Juna Sugaware. U svome predavanju na temu Istraživanja, analiza i umanjenje opasnosti od klizišta dr. Sugawara iznio je vlastita iskustva tokom istraživanja klizišta na područjima Bosne i Hercegovine i Srbije te rezultate istraživanja. Dr. Jun Sugawara od prošle godine kao ekspert učestvuje u dvogodišnjem humanitarnom projektu istraživanja klizišta u BiH i Srbiji nastalih nakon poplava 2014. godine, u okviru programa Geolozi bez granica, Svetske asocijacije geofizičara SEG, a koji vodi Asocijacija geofizičara i ekologa Srbije (AGES).
Za dolazak uvaženom gostu predavaču prethodno je u zahvalila doc. dr. sc. Amra Tuzović, voditeljica nastavnog procesa na Fakultetu za tehničke studije, te pri tome prisutnima najavila predavanje interaktivnog karaktera uz mogućnost sudjelovanja u diskusiji na kraju istog. Prisutnima se obratio i prof. dr. sc. Hrustem Smailhodžić, Dekan Fakulteta za tehničke studije, ističući sudjelovanje Japana u projektu Geolozi bez granica, a jedna od partnerskih institucija je i Fakultet za tehničke studije Univerziteta u Travniku. Simultani prijevod realizirala je prof. dr. Snežana Komatina, profesorica na Fakultetu za tehničke studije, koja je zajedno s prof. Smailhodžićem i dr. Sugawarom, sudjelovala u radu programa i istraživanjima na lokalitetima u BiH.
Novinarke studentskog časopisa Grafx imale su priliku razgovarati sa dr. Junom Sugawarom.
Gospodine Sugawara, kažite nam nešto o iskustvima prilikom istraživanja klizišta u BIH i Srbiji nastalih nakon poplava 2014. godine?
Mogu reći da su klizišta veliki problem u Bosni. Radio sam petodnevni trening u Sarajevu koji je dio UNDP-a. Uvidjeli smo da ima puno prepreka zbog klizišta.
Naš Fakultet za tehničke studije jedna je od partnerskih institucija projekta na kojem radite. Šta nam u pogledu toga možete reći, kakvi su doprinosi projektu?
Došao sam ovdje prošle godine da pomognem u uklanjanju prepreka uzrokovanim klizištima koja su nastala nakon poplava 2014. godine. Klizišta su prirodna katastrofa tako da je sigurnost na prvome mjestu bez obzira na entitet iz kojeg dolazimo. Prirodna katastrofa ne može čekati da ljudi reaguju, stoga moramo sarađivati. A nekoliko vaših profesora je uključeno u projekat.
Prvi put ste na našem fakultetu? Vaši dojmovi i utisci?
Nisam očekivao ovako modernizovanu ustanovu sa ovako visokim nivoom tehnologije, budući da je sredina u kojoj živite mala. Nisam znao kakva me atmosfera očekuje. Travnik je mali grad, mirno i lijepo mjesto za odmor. Očekivao sam manji univerzitet te sam pozitivno iznenađen.
prof. dr. Snežana Komatina, profesorica na Fakultetu za tehničke studije, također, je uključena u cjelokupnu priču, u projekat te smo iskoristilu priliku da i sa profesoricom porazgovaramo i razmijenimo mišnjenja.
Poštovana profesorice, kažite nam nešto o projektu istraživanja klizišta u BiH i Srbiji?
To je dvogodišnji projekat, humanitarnog karaktera koji se izvodi na klizištima Srbije i BiH. Prošle godine smo mnogo toga uradili na terenu, ekipu je sačinjavalo 30 ljudi. Bilo je nekih 12 eksperata iz sveta, Švedske i Italije. Naravno, bili su tu i naši ljudi iz Srbije i Bosne. Jako je važno spomenuti da su se priključile i neke naftne kompanije i druge institucije koje su nam pomogle u svemu. Bitno je naglasiti i to da su studenti i eksperti radili dobrovoljno, te se moramo pohvaliti da je učestvovalo 26 studenata na terenu, u nepovoljnim vremenskim uvjetima u junu i septembru prošle godine. Studenti su bili i sa privatnih i državnih fakulteta BiH i Srbije. Želim da kažem da se to uklapa u našu ideju, a to je program u okviru kojeg je Svetska asocijacija geofizičara finansirala ovaj projekat, a zove se ''Geolozi bez granica''. Naš zajednički cilj, i mene kao koordinatora tog projekta, je da pokažemo da treba izbrisati granice u ljudskim glavama i da samo tako možemo ići napred. Meni je jako drago da se priča o našem projektu širi i da se studenti prijavljuju i iz sredina u kojima mi ne predajemo. Ove godine se prijavila i Opština Visoko te druge opštine. Istražili smo 12 klizišta, a moram reći da budžet nije bio veliki, te da je Švedska za isti taj budžet istražila samo jedno klizište. Ove godine očekujemo da rezultati budu još bolji.
Na koji način Fakultet za tehničke studije može doprinijeti u aktivnostima vezanim za temu koja je, možda, i u ovom trenutku aktuelna obzirom da je vodostaj rijeka u porastu, te da prijete poplave koje bi mogle dovesti do klizišta?
Moram napomenuti da je Fakultet za tehničke studije partner u okviru ovog dvogodišnjeg projekta. Od prvog dana naši eksperti učestvuju u ovom projektu, prije svega profesor i dekan Fakulteta za tehničke studije - Hrustem Smailhodžić. Sad sam se uključila i ja, očekujemo da će se još neke kolege priključiti. Mi možemo mnogo da ponudimo, i, pre svega, kroz obrazovanje na samim programima građevine, možemo mnogo toga da pokažemo svojim studentima i da ih „uvučemo“ u celokupnu akciju. S druge strane, mislim da naš doprinos kao fakulteta može upravo da bude u umrežavanju, kao što je ovaj današnji skup na koji smo pozvali mnogo važne ljude, predstavnike lokalnih zajednica, predstavnike raznih instituacija, videli ste i sami, Ministarstvo sigurnosti, na nivou Federacije i cele BiH. Znači, povezivanje svih predstavnika koji mogu da se bave klizištima i poplavama, a naravno i uključenju međunarodnih institucija UNBP, UNEP i mnoge druge. Može mnnogo toga da se uradi, a da Fakultet za tehničke studije bude lider upravo u toj oblasti.
Fotogalerija dostupna na portalu Grafxa:http://grafx.ba/index.php/teme/aktuelnosti/500-odrzano-strucno-predavanje-dr-jun-sugawara-2
